Branko Janković: Spoj umetnosti i poljoprivrede
Branko Janković, poznat mnogima kao talentovani glumac iz popularnih serija poput „Vojna akademija“ i „Tate“, uspeo je da spoji naizgled nespojivo – umetnost i poljoprivredu. Ovaj jedinstveni spoj ne samo da govori o njegovim interesovanjima, već i o dubokom razumevanju prirode i životne filozofije. Njegova strast prema glumi i ljubav prema prirodi postali su temelj njegovog jedinstvenog načina života, koji balansira između pozorišnih dasaka i poljoprivrednih aktivnosti, stvarajući tako izvanredan životni put koji inspiriše mnoge.
Na svom imanju, smeštenom u mirnom selu Gunjaci, Branko se bavi stočarstvom, tačnije, ponosni je vlasnik 1.800 koza. Ovaj poduhvat nije samo hobi za njega, već ozbiljna proizvodnja koja zahteva veliku posvećenost i znanje. Njegovi proizvodi od kozjeg mleka, koji uključuju raznovrsne sireve i jogurt, stekli su reputaciju kvaliteta i ukusnosti, te se mogu pronaći na policama mnogih prodavnica širom Srbije, a čak i izvan njenih granica. Branko ne samo da uživa u radu sa životinjama, već pronalazi zadovoljstvo u stvaranju hrane koja je zdrava, prirodna i puna ukusa. Ova strast prema poljoprivredi omogućava mu da se poveže s prirodom na način koji obogaćuje njegov život i doprinosi zajednici.
Tokom jednog od gostovanja sa ekipom emisije „TV lica”, Branko je s ponosom istakao značaj svoje kuće, govoreći o svojim korenima. „Ovo je kuća u kojoj sam rođen, moja dedovina i pradedovina, a tu mi sad i deca odrastaju“, rekao je, naglašavajući porodične vrednosti koje ga prate kroz život. Odrastanje u prirodi, okruženje koje nudi jednostavnost i bliskost sa zemljom, oblikovalo je njegov karakter i pristup životu. Ova povezanost s prirodom oblikovala je njegovu ličnost, kao i njegovu sposobnost da se izrazi kroz umetnost. Na taj način, Branko ne samo da čuva porodične tradicije, već i prenosi te vrednosti na svoju decu.
Njegova majka se seća da je Branko kao dečak bio miran i povučen, ali je istovremeno pokazivao veliku radoznalost prema svetu oko sebe. Sa samo devet godina, svaki dan je pešačio četiri kilometra do osnovne škole. Ova rutina ga je naučila disciplini i predanosti, vrednostima koje su kasnije oblikovale njegov umetnički put. Njegova najveća želja u mladosti bila je da postane vozač kamiona, zbog čega je upisao Srednju saobraćajnu školu u Zemunu. Taj period života uključivao je izazove, jer je morao da živi u studentskom domu gde su delili prostor s još osmoro vršnjaka, što mu je pružilo priliku da se razvije kao osoba i nauči o zajedništvu i prijateljstvu.
Život u domu pružio mu je priliku da se bavi različitim aktivnostima, poput časova veronauke i šaha, ali ono što je zaista privuklo njegovu pažnju bila je gluma. Njegovo interesovanje za umetnost raslo je, i ubrzo je odlučio da pokuša upisati fakultet. Nakon nekoliko pokušaja u Beogradu, Novom Sadu i na Cetinju, konačno je primljen na fakultet u Banjaluci, gde je upoznao svoju suprugu Natašu, takođe glumicu. Njihova ljubavna priča počela je u prolazu, kada ga je ona prvi put videla i pomislila da je stariji, te je čak imala potrebu da mu persira. Ova anegdota prikazuje kako su se njihovi putevi isprepleli, a ljubav je brzo pronašla svoj put kroz zajedničke izazove i uspjehe.
Cela situacija se dramatično promenila kada ju je pozvao na kafu s izjavom: „Ti ćeš biti moja žena“. Iako je sve to zvučalo neverovatno, njihova veza je brzo napredovala, a Nataša je, zbog porodice, stavila svoju karijeru u drugi plan kako bi se posvetila Branku i njihovoj deci. Zajedno imaju dvoje ćerki i sina, a Jankovići smatraju da su privilegovani jer njihova deca odrastaju u Beogradu, ali i u netaknutoj prirodi, okruženi domaćim životinjama. Ova postavka života omogućava im da uživaju u blagodetima modernog grada, ali i u jednostavnosti i zdravlju seoskog života, pružajući tako svojoj deci jedinstveno iskustvo odrastanja.
Branko takođe ističe važnost pozitivnog pristupa životu. “Ljudi vole da potenciraju loše strane života, one izrazito negativne. Ja baš hoću da imam misiju da život bude kao sunčan dan”, poručuje glumac koji je osvojio srca gledalaca kao kadet Džaković. Njegova filozofija i način razmišljanja su inspiracija mnogima, jer pokazuje da se strast prema umetnosti može uspešno kombinovati s ljubavlju prema prirodi i poljoprivredi, a da pritom ostane veran svojim korenima. Kroz njegov rad i život, Branko postavlja primer kako se može živeti ispunjen život, pun strasti i ljubavi prema onome što radimo.
Branko Janković je tako više od običnog glumca; on je simbol savremenog čoveka koji se ne boji da preuzme rizik i živi život punim plućima, balansirajući između umetnosti i svakodnevice. Njegova posvećenost porodici i prirodi čini ga uzorom za sve one koji tragaju za smislom i ispunjenjem u životu. Ljubav prema prirodi, životinjama i porodici u kombinaciji sa umetničkim izrazom čini njegov život jedinstvenim i inspirativnim, ostavljajući snažan pečat na sve koji imaju priliku da ga upoznaju ili prate njegov rad.
